Na­kon što je u pul­skoj Are­ni na spek­ta­ku­la­ran na­čin obi­lje­žio 25 go­di­na mu­zič­kog ra­da, te vi­deo spo­tom za hit singl „Mje­se­čar” na naj­bo­lji mo­gu­ći na­čin za­o­kru­žio svo­ju ovo­go­di­šnju ljet­nu mu­zič­ku baj­ku, To­ni je oti­šao ko­rak da­lje. Na­i­me, on je ne­dav­no iz­dao no­vi singl ko­ji se već uve­li­ko vr­ti na ra­dio sta­ni­ca­ma, a sve to je uvod u ono što fa­no­vi naj­vi­še iš­če­ku­ju a to je no­vi al­bum. O no­vim pje­sma­ma, al­bu­mu ali i kon­cer­tu u pul­skoj Are­ni, To­ni pri­ča u raz­go­vo­ru za Ra­dio D.
Ne­dav­no ste kon­cer­tom u pul­skoj Are­ni obi­lje­ži­li 25 go­di­na ka­ri­je­re. Ka­ko je bi­lo na kon­cer­tu, je­su li se sle­gli uti­sci?
- Ko­li­ko god hi­lja­da lju­di bi­lo već is­pred me­ne u tih 25 go­di­na sva­ki put mi tre­ba dvi­je do če­ti­ri pje­sme da do­đem se­bi dok shva­tim gdje sam. Po­go­to­vo kad mi se to de­si na do­ma­ćem te­re­nu, gdje sam se ro­dio, oda­kle sam do­šao, uli­ce ko­ji­ma sam tr­čao, dje­tinj­stvo, sve ti se sli­ke ne­ka­ko vra­ća­ju, još i taj am­bi­jent pul­ske Are­ne je ta­kav ka­kav je­ste. Tre­ba­lo mi je jed­no če­ti­ri pje­sme, i na kon­cer­tu sam re­kao na­kon tre­će pje­sme sad mo­že­mo da poč­ne­mo. To su mo­men­ti neo­pi­si­ve eufo­ri­je iz­nu­tra, ni­je to tre­ma, već ne­ko pu­nje­nje po­zi­tiv­nom ener­gi­jom, ve­li­ka po­dr­ška fa­no­va iz ra­znih kra­je­va svi­je­ta ko­ji vas pra­te svih tih 25 go­di­na. Ka­kvi god da ste pu­no lju­di to do­ži­vlja­va kao dio nji­ho­vih ži­vo­ta i to je ne­što ve­li­čan­stve­no. Kad se de­si ta­kav mo­ment ako si ikad i po­mi­šljao da po­su­sta­neš zbog ovih lju­di ne smi­ješ. Ma­su pu­ta mi se de­ša­va­lo to pro­mi­šlja­nje ali ka­žem ti mo­men­ti me vra­ća­ju, da­ju mi na­du, emo­tiv­no me pro­či­šća­va­ju.
Ho­će li se mo­žda kon­cert u pul­skoj Are­ni na­ći na DVD-ju?
- Na Ju­tjub ka­na­lu će bi­ti svi kon­cer­ti, ni­smo raz­mi­šlja­li o DVD-ju ili CD-u ne­go smo se na­glo ba­ci­li na do­vr­ša­va­nje no­vog stu­dij­skog al­bu­ma, no­vih sin­glo­va. Tur­ne­ja po­či­nje usko­ro ali će­mo bi­ti vi­še ona­ko okre­nu­ti pre­ma no­vom stu­dij­skom al­bu­mu. Na­kon te tur­ne­je „25 go­di­na sa va­ma” ima­mo u pla­nu na­pra­vi­ti sli­čan pro­gram ali u aku­stik va­ri­jan­ti pa će­mo ići u ma­nje sre­di­ne i po­zo­ri­šte, ne­ke po­seb­ne pro­sto­re i am­bi­jen­te. Pla­no­va ima do­sta ali sa­da su naj­va­žni­je no­ve pje­sme i al­bum.
U me­di­ji­ma se spe­ku­li­še da će se no­vi al­bum po­ja­vi­ti 14. fe­bru­a­ra, na Dan za­lju­blje­nih. Da li je to ta­čan da­tum?
- Pa sva­ka­ko oko tog da­na u fe­bru­a­ru bi al­bum tre­bao iza­ći na tr­ži­šte.
Ne­dav­no ste ob­ja­vi­li i no­vi singl „Vje­ra ne­vje­ra” ko­ji ste ura­di­li sa Mi­rom Bu­lja­nom...
- Da, Mi­ro Bu­ljan i mo­ja ma­len­kost je je­dan tim ko­ji se već go­di­na­ma ne mi­je­nja. Tu je i Alek­san­dra Mi­lu­ti­no­vić ko­ja je na­pi­sa­la „Zar ma­lo to je”, „Krik”. To su dva auto­ra za ko­ja sam ve­zan i sa ko­ji­ma imam jed­nu fu­zi­ju. Do­sta sam umi­je­šao pr­ste i u aran­žma­ne i u pro­duk­ci­ju pa će to ma­lo zvu­ča­ti kao sta­ri To­ni iz `90-ih.
Zvuk 90-ih se mo­že ču­ti već na pr­vo slu­ša­nje, ka­kvu po­ru­ku pje­sma no­si?
- Mi­slim da se sva­ko od nas mo­že pro­na­ći u pje­smi ko­ja pri­ča o vje­ri i ne­vje­ri i ne mo­že­mo bi­ti sli­je­pi. Mo­ra­mo gle­da­ti na svi­jet oko se­be i shva­ti­ti da je to ne­ka slič­na te­ma, kao i lju­bav , gdje god je lju­bav tu je i lju­bo­mo­ra, tu je i bo­le­sna op­se­si­ja, po­se­siv­nost, ne­ko je vje­ran ne­ko ni­je, to su sve vječ­ne te­me. Ja­ko je ne­za­hval­no pri­ča­ti o to­me, kad sni­ma­mo pje­smu iskre­no od sr­ca i ne raz­mi­šlja­mo ho­će li bi­ti pu­ne Are­ne i ho­će li se pro­da­ti CD. In­du­stri­ja sad ni­je to­li­ko uno­sna i da­nas je sve di­gi­ta­li­ja, naj­bit­ni­je je star na te­re­nu, ako si ti otvo­re­nog sr­ca on­da u stu­di­ju ne­maš ta­kva mi­šlje­nja ho­ćeš li opet osvo­ji­ti svo­ju pu­bli­ku. Ne op­te­re­ću­jem se ti­me, sni­ma­mo, ra­di­mo, osje­ća­mo i što bi pu­bli­ka od nas vo­lje­la ču­ti ali i ono što bi mi vo­lje­li da osta­ne i kad nas vi­še ne bu­de.
A.Š.